Vlasnik automobila koji pretrpi štetu izazvanu saobraćajnom nezgodom, mora pažljivo da nabavlja nove delove za vozilo, ako želi od osiguravajuće kuće da naplati taj trošak. Ovo je izuzetno važno kod delova automobila koji direktno utiču na bezbednost – za upravljanje, sistem za kočenje, takozvani sistem vešanja vozila... Njih ne treba kupovati van ovlašćenih servisa, pošto podležu strogim kontrolama i odgovarajućim atestima. Kada je, pak, reč o drugim rezervnim delovima, pravila osiguravača su malo komotnija. Obaveza je osiguravajuće kuće da nadoknadi troškove stvarne štete koja je nastala na vozilu usled saobraćajne nezgode. Odgovornost za kvalitet ugrađenih delova snose servisi za popravku vozila u kojima je vozilo popravljeno ili vlasnici vozila ukoliko su se odlučili da sami nabave i ugrade delove. Osiguravač utvrđuje visinu naknade iz osiguranja na osnovu fakture i fiskalnog isečka za izvršene radove na vozilu. Faktura koju ispostavi ovlašćeni diler za prodaju originalnih delova za konkretnu vrstu vozila, osim cene za svaki ugrađeni deo, poseduje i kataloški broj svakog dela definisan od strane proizvođača...
Vlasnik automobila koji pretrpi štetu izazvanu saobraćajnom nezgodom, mora pažljivo da nabavlja nove delove za vozilo, ako želi od osiguravajuće kuće da naplati taj trošak.
Ovo je izuzetno važno kod delova automobila koji direktno utiču na bezbednost – za upravljanje, sistem za kočenje, takozvani sistem vešanja vozila... Njih ne treba kupovati van ovlašćenih servisa, pošto podležu strogim kontrolama i odgovarajućim atestima. Kada je, pak, reč o drugim rezervnim delovima, pravila osiguravača su malo komotnija.
„Obaveza je osiguravajuće kuće da nadoknadi troškove stvarne štete koja je nastala na vozilu usled saobraćajne nezgode. Odgovornost za kvalitet ugrađenih delova snose servisi za popravku vozila u kojima je vozilo popravljeno ili vlasnici vozila ukoliko su se odlučili da sami nabave i ugrade delove”, kaže za „Sve o osiguranju” Veselin Danilovac, pridruženi član Izvršnog odbora odgovoran za procenu i likvidaciju šteta, preventivu i sprečavanje prevara u osiguranju u osiguranju „Delta Đenerali”.
Aleksandar Ašanin, šef službe sektora za likvidaciju šteta „Sava osiguranja”, ističe da osiguravač utvrđuje visinu naknade iz osiguranja na osnovu fakture i fiskalnog isečka za izvršene radove na vozilu.
„Faktura koju ispostavi ovlašćeni diler za prodaju originalnih delova za konkretnu vrstu vozila, osim cene za svaki ugrađeni deo, poseduje i kataloški broj svakog dela definisan od strane proizvođača. Ovlašćeni diler za prodaju delova izgubio bi licencu, jer bi se smatralo prevarom sa elementima krivičnog dela ukoliko bi fakturisao delove koji nisu originalni”, kaže Ašanin. Ukoliko su delovi fakturisani od strane neovlašćenog dilera za prodaju delova, „Sava osiguranje” zahteva od konkretnog izvođača radova na vozilu dokaze da su delovi kupljeni kod ovlašćenog dilera.
U vremenu opšte besparice, za vlasnike automobila itekako je povoljnije da kupe polovni, a ne nov deo za auto, ali se postavlja pitanje kako će taj trošak da pravdaju svojoj osiguravajućoj kući, pošto za „stvar” kupljenu na tezgi neće dobiti fiskalni račun?
„Izbor je osiguranika gde će i kakav deo kupiti za svoje vozilo”, kaže Veselin Danilovac. „Svi delovi koji su element sigurnosti – kočioni sistem, upravljački sistem, sistem vešanja vozila – podležu strogim kontrolama nadležnih inspekcija i ne mogu se naći u registrovanim prodavnicama bez odgovarajućih atesta. U našoj praksi nismo imali situacija da osiguranik delove iz ove kategorije nabavlja na tezgama, polovne ili slično, jer prosto nema razloga za to. Osiguravači pokrivaju celokupne troškove zamene originalnih delova koji su element sigurnosti vozila, a koji su prilikom nezgode oštećeni i kao takvi uneti u zapisnik o oštećenju.”
Da li će ugrađeni deo biti nov ili polovan, za osiguranike „Sava osiguranja” zavisi od opšteg stanja i starosti vozila.
„Ukoliko je oštećeno vozilo novije generacije, osiguravač će priznati cene novih delova, ukoliko je starije generacije, naš korisnik ima dve mogućnosti. Može da kupi originalan nov deo, pri čemu će mu osiguravač priznati određeni procenat cene u zavisnosti od stanja i starosti vozila, a preostali iznos do pune cene novog dela pada na teret korisnika osiguranja”, kaže Ašanin. „Druga mogućnost jeste kupovina polovnih delova, kada će osiguravač priznati cenu polovnih delova bez dokaza o uplati, dakle bez fiskalnog računa, ukoliko se utvrdi da su cene kupljenih delova saglasne cenama polovnih delova na tržištu.”
I u osiguranju „Delta Đenerali” postoje situacije kada osiguravajuća kuća priznaje troškove za delove kupljene na tezgama.
„Ukoliko se na tezgama kupe neki delovi, a obično je reč o farovima, staklima, branicima – osiguravač priznaje račun koji ne mora biti fiskalan”, navodi Danilovac. „Bitno je da su delovi u zapisniku o oštećenju definisani kao delovi za zamenu. Na ovaj način se nabavljaju delovi za starija vozila kod kojih se prilikom obračuna štete, shodno uslovima osiguranja, obračunava i njihova amortizacija tokom vremena korišćenja vozila.”
Polovni ili delovi koji nisu originalni povećavaju rizik za vozača, pa time i za osiguravajuću kuću. Zato u magazinu „Sve o osiguranju” savetuju da, ukoliko odlučite da svoje vozilo ne popravljate kod ovlašćenog servisa, delove nikako ne kupujete na mestima na kojima se može dovesti u pitanje poreklo i kvalitet dela.